СИЗЛАР УЧУН ,,,!!! махсус тайёрланган МАВЗУ,,,!!! охиригача ўкинг,.,.,.!!! Тошлардан курилган касрлари тупроклардан курилган фоний кабрларга алмаштирилди. Бир-бирларига накадар якин бўлмасинлар, уларнинг эгалари кўркувда, харобалар ичида, бир-бирлари билан на кўшничилик ва на улфатчилик алокаларини кила оладилар. Кандай алока килолсинлар?! Ахир улар чиридилар, тупрок остидалар. Тирик эдилар ўлдилар, келишган жасадлари бир тўп суякка айланди. Уларнинг ортидан ахбоблари фарёд чекдилар. Бирок, улар тупроклар остида колдилар. Хайхот, энди улар кандай кайтсинлар?! «″Шояд, колдирган дунёмда солих амалларни килсам″. Йўк, (у асло кайтарилмас) бу факат у айтаётган сўздир. Уларнинг олдиларида то
Barchamiz Allohni qulimiz Қалбларни титратган оятлар Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм Аллоҳга ҳамду санолар, Расулуллоҳга салавоту саломлар бўлсин. Сўнг ... Раҳму шафқатдан хабари бўлмаган тоғларга Аллоҳнинг каломи нозил бўлса уни тушуниб, у ҳақда фикр юритса эди, Аллоҳга итоат қилар ва Аллоҳдан қўрқиб парчаланар эди: ﴿ ﻟَﻮْ ﺃَﻧﺰﻟْﻨَﺎ ﻫَﺬَﺍ ﺍﻟْﻘُﺮْﺁﻥَ ﻋَﻠَﻰ ﺟَﺒَﻞٍ ﻟَﺮَﺃَﻳْﺘَﻪُ ﺧَﺎﺷِﻌًﺎ ﻣُﺘَﺼَﺪِّﻋًﺎ ﻣِﻦْ ﺧَﺸْﻴَﺔِ ﺍﻟﻠَّﻪِ﴾ «Агар Биз ушбу Қуръонни бирон тоғга нозил қилганимизда, албатта сиз у (тоғ)ни Аллоҳнинг қўрқувидан эгилиб ёрилиб кетган ҳолида кўрган бўлур эдингиз. (Лекин айрим инсонларнинг диллари тоғнинг тошидан ҳам қаттиқроқ бўлгани сабабли уларга Қуръон оятлари ҳа
Fikr qiling. Bir baliqchi butun umr baliq tutib, uni sotib kun ko'rar ekan. Bir kuni har doimgiday baliq tutib utirgan edi, sal nariroqda kattakon baliq suzib yuribdikan. U menda xam endi pulim kup bo'ladi deb, o'ylab Baliqchi uzini suvga otibdi. Boyagi baliqni ushlab uziga tortibdi, baliq qochmoqchi bulib uziga tortibdi. Shunday qilib baliq u yoqqa baliqchi bu yoqqa tortibdi oxiri baliqchi charchab orqasiga qarasa qirg'oqdan ancha olislab ketibdi... Charchagan, xoldan toygan... Chukib ketibdi. Eh baliqchi usha mayda bo'lsa xam baliqlarini tutib kuning o'tkazmisanmi?
Fikr qiling. Chumoli yerda yurib charchab uziga qanot yasabdi. Va uchushni boshlagan ekan, teparoqda yurgan uni yeb quyibdi. Ex chumoli yerda yursan nima qilardi?
Niyatim xolisdir sog' buling doim,Uylagan baxtizga yiting iloyim,Bu yulda qoqilmang g'am chekmang aslo,Sizga panoh bulsin yolg'iz XUDOYIM.
  • Класс
Шаҳримда ёнма-ён икки гўша бор, Бирови бозору бирови мозор. Бир ёнда тинчимас шовқину сурон, Бир ёнда абадий жимжитлик ҳоким. Ташвишлар устидан кулиб беомон Шамол сочиб ўйнар қабрлар хокин. Бир ёнда тириклар молини мақтар, Марҳумлар кафанга ўранади жим. Бир ёнда фалсафа жой топ, жой ахтар, Бир ёнда ўз жойин топгандир ҳар ким.Тириклар гоҳ пулга сотарлар иймон, Ўликларга эса зар тупроққа тенг. Тирикларга торлик қилар ер- жаҳон,Ўликларга эса бир қабр ҳам кенг. Фойда деб жиққамушт, эй аҳли бозор, Ҳув анув гўшага солинг бир назар. Улар сизу биздек яшаб ўтганлар, Тупроқ босиб ошин ошаб ўтганлар. Ва яна орзуси ёзмай туриб барг Эрта хазон бўлган қанча жувон марг. Ёнма-ён ётишар н
Umr shoshqin daryo ekan, soy ekan, Bu oy “Qur’on” nozil bo‘lgan oy ekan, Ro‘za tutgan zot iymonga boy ekan Mo‘min-musulmonlar, ro‘zai ramazon muborak! Qabul qilsin Subhon Olloh Taborak. Ro‘za bizga yordam qo‘lin uzatmish, Takabburlar axloqini tuzatmish. Rasululloh yig‘lab uni kuzatmish Mo‘min-musulmonlar, ro‘zai ramazon muborak! Qabul qilsin Subhon Olloh Taborak. Miskinlarni boy yedirib ichirsin Arazlashgan bir-birini kechirsin Olloh olov kamzullarni yechirsin Mo‘min-musulmonlar, ro‘zai ramazon muborak! Qabul qilsin Subhon Olloh Taborak. Bo‘lsang uyda, xoh dalada, adirda, Uxlab yotma sen Laylatul-qadrda. Bu tun hatto ruhlar yotmas qabrda Mo‘min-musulmonlar, ro‘zai ramazon
Auvzi Billahi Minashshaytonir Rojiym Alloh huzuridan quvilgan shaytonga lanatlar bo'lsin Bismillahir Rohmanir Rohiym Mehribon va Rahmli Alloh nomi bilan Inna Lillahi va Inna Ilayhi Rojiun Barchamiz Allohnikimiz va Allohga qaytguvchimiz Qadr kechalarida Iloho Amin: Robbil A'lamiyn O'qilayotgan Tilovat Quronlardan va barcha Solih a'mallardan hosil bo'layotgan savoblardan Dunyodagi barcha Alloh huzuriga qaytgan mo'min mo'mina musulmonlarni Rahmatinga olib ularni Qabrlarini Quron Nurlari b.n yoritgin Yo Robbil A'lamiyn Ota va Onalarimizni umrlarini uzun qilib Risqlarini barakotli qil Ibodatga ulgurmay Qabrda azob totib yotgan Bandalaringni ham kechirib Ramazon savoblarida
  • Класс
Бугун иш билан бўлиб, хар доим тушлик қилишга одатланган ошхона ёнидан ўтиб қолибман. Рамазон ойи таъсир қилибди шекилли, хўрандалар сони анчагина камайган. Бу вақтда аслида, ошхонани яқинига хам йўлаб бўлмайдиган даражада одам гавжум бўларди. Бу ерни сомсаси жуда ширин эди, хам арзон хам жуда мазали. Қани энди ифторликка мана шундай, бир жуфт сомса бўлса деганча бир ютиниб ўтиб кетдим. Бугун ўтган кунларга нисбатан кун анча иссиқ бўлди. Ифторликка яқин қолди-ку, лекин қуёшнинг иссиқ тафти хеч хам қўйиб юбормайди. Кундузи билан ишдан орта олмай, дам хам ололмадим. Шунгами, доимгидан кўра кўпроқ чанқаганим билинди. Уйга қайтаетиб, махалламизнинг бошидаги дўкондан муз
Қадр кечаси Барча Оламлар Роббиси бўлган Аллох таъолога хамду санолар, пайгамбаримиз, Унинг оиласи ва барча сахобаларига салавoту саломлар бўлсин. Мухтарам ва азиз диндошлар, куни кеча рамазон киришини завк билан кутиб олгандик. Мана бугун эса унинг кўпи кетиб ози колибди. Хаш-паш дегунча рамазон тугаб хайит хам келиб колади. Хаммангизга маълум рамазон ойи ойларнинг энг улуги бўлганидек, бу ойнинг хам кеча ва кундузларининг фазилатли ва улуглари бор. Улар рамазоннинг охирги ўн кунлиги. Уларнинг фазилати шу кечаларда яширинган «Лайлатул кадр- Кадр кечаси» сабаблидир. Кадр кечасининг кадрини куйида зикр килинадиган оят ва хадисларни тааммул килган киши англаб ет
  • Класс
Марҳабо, Лайлатул қадр! Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло бандаларига ўта меҳрибон эканининг бир нишонаси ўлароқ, Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васалламнинг умматларига минг ойдан афзал бўлмиш бир кеча – «лайлатул қадр» инъом этилгандир. «Лайл» сўзи араб тилидан таржима қилинганда кеча деган маънони билдиради, «лайлатул қадр» ― қадр кечаси демакдир. Уламоларимиз кечанинг қадр кечаси деб номланишига икки хил изоҳ берадилар. Бири кечанинг минг ойдан афзал экани сабабли қадрли бўлгани учун ва иккинчиси, бу кечада кишиларнинг бир йиллик қадарлари битилиши сабаблидир. Албатта, ҳар иккиси ҳам бу кеча учун муносиб таърифдир. Бу кечанинг фазилати ниҳоятда улуғдир. Жумладан, бу кечад
  • Класс
Показать ещё