Алё, вас слушает Весна!
- Алё, Весна? – сегодня непогода.
- Так это я под рюмочку вина четыре дождика пустила на свободу.
- Но здесь еще лежат снега.
- Так это дело поправимо, сейчас закончу все дела, сплету из солнца паутину.
- Весна! Пожалуйста, тепла!! Его критично не хватает!!
- Ну потерпи, сто дней ждала, отправлю с первой птичьей стаей.
- И знаешь, хочется любви, ТАКОЙ, чтоб сердце замирало, чтоб песни пелись до зари, и в подреберье пульс сжимало.
- Любовь? Конечно, без неё, самой душой не разгуляться, без пар влюблённых, ё-моё, кто будет мною восхищаться?
ცხოვრება რთულია! შენ ეს კარგად იცი! და მისგან საჩუქრად ტკივილი მიიღე... უგულო გარემო შექმნილა შენს ირგვლივ, ხაფანგი დაგიგეს...მით ხელში ჩაგიგდეს!...უსაზღვრო ტკივილმა გული დაგიმძიმა...ოცნება გაფრინდა ლამაზი ცხოვრების...სული შენ შემყურე - ცრემლს ვეღარ იკავებს...სურს, რომ დაგეხმაროს სწორი გზის ჩვენებით...შენ! ამ გზას გაივლი...დატოვებ წარსულში, და შენ ნაწამებ სულს, ცრემლი გაუქრება...გული დაწყნარდება...და შვების კარები შენი ცხოვრების, უმალ გაიღება...სიცივე დაგტოვებს...ტკივილი გაქრება. მზე შემოანათებს შენს გულის სიღრმეში...გაგათბობს.... გაალღობს შენს გულში ყინულს, და ბედნიერება, და ბედნიერება, მანტიას მოგახვევს ბედნიერების...8/10-2016წ. ლალი ჩხეიძე.